Ivan Gleta, mladi Hrvat koji je u Njemačku, točnije u Stuttgart, došao prije četiri mjeseca kako bi svojoj obitelji omogućio bolji život piše za Fenix magazin o svojem iskustvu u života i rada u tom gradu..
U prvom pismu, (kojeg možete pogledati na linku ispod teksta), je opisao kako je izgledao njegov dolazak, stan u kojem je stanovao sa još dvanaestoricom, posao na gradilištu (baušteli)…, sad ide dalje.
Evo kako izgleda njegov život danas:
Samo radim i spavam. Prvih deset dana na crnjaka jer ne mogu dobiti neku prijavu na stan. Kaže Samir: gazda jede g…..
Treba mi neki štojer numer i neki ID, ali sve to Damir rješava.
I tako dan za dan. Nisam presretan ali radim, nekih 1230 eura sam dobio za taj prvi mjesec, za odrađenih 230 sati..
Kako? Pa lijepo kaže Damir, odbili smo za stan nekih 400 eura i tu neku kauciju pa sam ja još nešto firmi dužan, ali to će mi odbit na sljedećoj plaći.
Super! Vidim ja nije to baš ono kako je rečeno. Ali bolje išta nego ništa. Bar sam malo naučio radit i naučio neke ključne njemačke riječi..
Egal, genauf, bis morgen, guten tag, guten naht, a i ponešto o ovom poslu knaufera…
Znači od tegljenja ploča nema ništa. Počeo sam pomalo i montirati, špahlati, naučio sam što je šrauba, pleh šere i kojekakve materijale.
Znači napredak u svim pogledima.
Ako uzmemo u obzir da kad sam došao nisam znao ništa, napredak je evidentan. I nisam siguran jesam li tužan ili sretan. A i neki geld sam poslao ženi..uglavnom Ich habe kain Geld, ali doma ne smije faliti.
Kako je vrijeme prolazilo gledao sam i upoznavao razne ljude, gazde, radnike…, uglavnom pred vratima. I svi nude neki posao, kažu bitno je da imam volje a za ostalo ćemo lako.
I tako došao je dan da se zahvalim Samiru i Damiru i da me isplate. Jer, nije ovo baš nešto vidim..nisam prijavljen, nemam štojer klasu a ni ne zarađujem nekih novaca..
-Dajte mi moje i ja ode, kažem…Damir reče: javi se Samiru, Samir mi opet kaže javi se Damiru. Uglavnom love nema. I zapravo, ispada da sam ja dužan njima, neke ranije akontacije i kauicije, sve to pa eto ..
Ma, nema veze. Tih 1.500 eura mi ostaju dužni. Al’ što ćeš – život ide dalje.
Što ću sad? Ma zvat ću Stanka Kuprešaka, on radi keramiku. Nisam neki stručnjak ali vidio sam kako se radi..idemo dalje
Alo Stanko!
Tko je to?
Pa Ivan, dali ste mi broj za onu keramiku.
O ti si zemo ..Super, dođi na Rossen Strasse ujutro u 8 sati. Jel imaš radno odijelo i prijavljen boravak?
Ma imam nešto.
Ma super, ponesi papire.
Ispričam mu za slučaj Samira i Damira.
Joj rođače, kud kod njih pa nema koga nisu zajebali. Ja sve radim po propisima..znači ful prijava, 166 sati, a ovo preko ću ti na ruke davat ..znaš da to kod Švabe nema.
Stanko je inače polijepio sve pločice u Allianz Areni i ima mnoge druge reference. Znači, novi stan, novi ljudi, novo okruženje. Svladao sam brzo tu keramiku i mislim u sebi: da je to neki pametan posao to bi radili Japanci ili Švabe. Ljudi ni o Stanku baš nemaju riječi hvale ali kažu kad ima love plati.
Ma sve u svemu dobro je, malo sam pohvato taj njemački, skužio te rigips poslove a sad i pločice lijepim. Ma bit će bolje.
Eto sad imam i prijavu i štojer klasu, … Malo me bole koljena od klečanja, a satnica je 14 eura bruto. Kolika će mi biti plaća ne znam, ali dobio sam akontacije 200 eura odmah prvi dan, Stanko plaća i stan.
Eto nakon mjesec i po borbe konačno sam u pravoj firmi. Razmišljam o nekom audiju … da kupim ako Bog da. Bio sam i doma, kupio haribo bombona i ženi veliku Milku i u džepu donio preko 1.000 eura keša.
Znači radim po 10 -11 sati dnevno, pun sam prašine, prljav,… ali moj trud se višestruko isplatio. Kad poplaćam sve, ne ostaje mi ništa. A do sada nisam mogao ni to.
Pomalo se već osjećam kao pravi Švabo. A i Stanko ima još nekih planova za mene. Uz pločice radim abruh, vodu, klimu, ventilaciju, laminat, gartene, struju, krečim…Stanko se uvijek brine da mi ne bude dosadno.
Znači sve u svemu nije loše. A umoran sam svaki dan k’o pas. Plaća još nije bila ali će biti. Posla ima, što je najbitnije. Divna je ova Njemačka kao zemlja, sve se može ali nema se vremena.
Sljedeći put vam se javljm kad Stanko uplati plaću. A kad će to biti ne znam. Ovo su mi zadnji megabajti na E+ pa eto kad kupim bon ponovno se javljam…
Uglavnom tražim posao da se prebacim kod Švabe. Jer kičma me boli od ovih naših legendi i njihovih pomaganja.
Vaš gastarbajter Ivan Gleta
ŽIVOT HRVATSKOG BAUŠTELCA U NJEMAČKOJ – 1 DIO
Fenix/MD